SwePub
Sök i SwePub databas

  Utökad sökning

Träfflista för sökning "hsv:(SAMHÄLLSVETENSKAP) ;spr:bos"

Sökning: hsv:(SAMHÄLLSVETENSKAP) > Bosniska

  • Resultat 1-10 av 12
Sortera/gruppera träfflistan
   
NumreringReferensOmslagsbildHitta
1.
  •  
2.
  • Larsson, Per-Olof, 1948-, et al. (författare)
  • Arbetslinje för alla?
  • 2011
  • Ingår i: Debattartikel i Piteå-Tidningen 8 juli.
  • Tidskriftsartikel (övrigt vetenskapligt)
  •  
3.
  •  
4.
  • Basic, Goran, 1972- (författare)
  • Definicije počinitelja ratnog nasilja i žrtve. Analitički model za analizu rituala ratnog nasilja u koncentracionim logorima tokom rata u Bosni i Hercegovini (Definitions of the perpetrator of war violence and the victim. Analytical model for analysis concerning rituals of war violence in concentration camp during the war in Bosnia and Herzegovina)
  • 2017
  • Ingår i: The Second International Scientific Victimology Conference ”Ambassadors of Peace in Bosnia and Herzegovina”. - Sarajevo, Bosnia and Herzegovina. ; s. 9-9
  • Konferensbidrag (refereegranskat)abstract
    • Ovaj članak prezentira teoretski i metodološki model za analizu prepričanih iskustava bivših logoraša koji su kao civili odvedeni u koncentracione logore početkom rata u Bosni i Hercegovini 1990-tih godina. Cilj je analizirati prepričane rituale ratnog nasilja u koncentracionim logorima kao i identifikovati kako se počinioci ratnog nasilja i žrtve simbolično definiraju u pričama. Priče o nasilju u logoru definiraju počinitelja nasilja kao nekoga ko je opasan, zao, idealan neprijatelja, kao pravi, ali udaljeni zločinac. Kada intervjuisani u studiji naglašavaju istrebljivanje i sistematiziranje ratnog nasilja u logorima tokom rata, oni produciraju i reproduciraju sliku ratnog nasilja koje je organizovano i koje se sprovodi svakodnevno. Čini se da je cilj ovog verbalnog naglašavanja, da opisana djela ratnog nasilja u logorima, poslije rata dobiju status organiziranog i ritualiziranog ratnog nasilja. Definiranjem počinitelja ratnog nasilja, intervjuisani u studiji implicitno ističu komplementarnu suprotnost počinitelja - žrtvu nasilja. Žrtva je predstavljena kao prijeratni poznanik, prijatelji i komšija od izvršitelja nasilja. Žrtva nasilja je definisana kao umorna, posustala u agoniji, kao inferiorna, de-humanizirana, žigovana i kao bespomoćna ostavljena na milost i nemilost počiniteljima ratnog nasilja.
5.
  • Basic, Goran, 1972-, et al. (författare)
  • Ideologija, politika i genocid kao izvor prisilnih migracija [ Ideology, politics and genocide as sources of forced migrations ]
  • 2017
  • Ingår i: Zbornik radova Simpozija : Migracije Stanovništva - Fenomen izbjeglištva. - Zagreb : Bosniak National Community for the City of Zagreb and Zagreb County. ; s. 37-56
  • Konferensbidrag (refereegranskat)abstract
    • U ovome članku istražujemo veze između diskurzivnog karaktera ideologije, politike identiteta, prisilnog premještanja stanovništva, simboličkog i stvarnog nasilja koje dovodi do genocida. Opći okvir rada predstavlja rat protiv bosanskohercegovačke države (1992-1995) i njenog civilnog stanovništva. Počinitelji zločina bili su srpska vojska i policija. Primijenjena je mikrosociološka, kvalitativna, fenomenološka, simboličko-interakcionistička i diskurzivna analiza kontekstualnog značenja masovnog ubijanja civila Bošnjaka i Hrvata na širem području  sjeverozapadne Bosne i Ljubije tokom 1992. godine. Fokus je na fenomenologiji klanja ljudi, masovnoj srpskoj propagandi, “prisilnom premještanju stanovništva” koje je izazvano propagandom da “zajednički život nije moguć”. Masovni zločini, politika širenja straha – imali su za cilj proizvodnju i reprodukciju kolektivnih uvjerenja da zajednički život u Bosni nije moguć, i da se uspostavljanje etnički “čistih kultura” odnosno “etnički čistih teritorija” prihvati kao deterministički uslovljena povijesna nužnost. Rezultat naših istraživanja: zločini nad civilima mogu postati “normalizirani” tek kada se uz pomoć medijske propagande stvori “novi društveni poredak” kao ratni poredak. Genocid postaje moguće izvršiti tek u situaciji kada počinitelji nasilja (i oni koji ga u ime određene politike identiteta podržavaju), prethodno povjeruju da vršenje nasilja može biti opravdano nekim “višim ciljevima”. Cilj ovog istraživanja jeste oprezno, preventivno ukazivanje na opasnost od normaliziranja nasilja, uz pomoć “normaliziranja abnormalnog” diskurzivnog poretka ideologije. Motivacija za pisanje ovog rada zapravo je obrazlaganje uvjerenje da bi višedecenijsko poricanje genocida, koje prakticiraju realizatori velikosrpskog projekta, moglo dovesti do novog genocida nad građanima Bosne i Hercegovine. Velikosrpska ideologija se i danas – 2017. godine – dakle 22 godine nakon genocida u Srebrenici, “zaštićenoj zoni Ujedinjenih nacija”, uz pomoć antibosanskih politika identiteta, aplicira na terenu uz pomoć ideologije da zajednički život nije moguć.
6.
  • Basic, Goran, 1972-, et al. (författare)
  • Obrazovanje za kulturu mira kao viktimološki odgovor na uspon ideologija neofašizma (Education for the Culture of Peace as Victimological Response to the Rise of Ideology of Neo-Fascism)
  • 2017
  • Ingår i: The Second International Scientific Victimology Conference ”Ambassadors of Peace in Bosnia and Herzegovina”. - Sarajevo, Bosnia and Herzegovina. ; s. 10-10
  • Konferensbidrag (refereegranskat)abstract
    • Cilj ovog rada je kritički analizirati intelektualne uslove za obrazovanje empirijskih i  normativnih dimenzija znanja koje se mogu suprotstaviti ideologijama neofašizma,  i na teorijsko-diskurzivnom,  i na praktičnom planu. U viktimologiji nastaje problem onda kada obrazovne politike i prakse označavaju (1) zajedničke prošlosti,  (2) politike etničkih identiteta i  (3) politike sjećanja koje su ispunjene nesavladanim viskom  ratnog nasilja iz prošlosti. Rad se bavi kritičkom analizom  klerikalizacije obrazovnih politika, kritičkom analizom klerikalizacije politika etničkih identiteta i kritičkom analizom klerikalizacije politika sjećanja. U analitičkoj pozadini ovog rada nalazi se stav da društvena i kulturalna značenja nastaju kao posljedica društvenih diskursa i diskurzivnih  praksi kojima značenjski »stvaramo«, odnosno konstruiramo  obrazovanje kao društveni fenomen. Analitička osnova rada se zasniva na pregledu različitih studija iz domena sociologije ideologije, sociologije vojske i rata, socijalne epistemologije i kritičke viktimologije. Rad traga za obuhvatnom kritičkom perspektivom iz koje bi bilo moguće obrazovati novu, dinamičnu terminologiju za preciznu diskurzivnu analizu političkog, diskurzivnog i identitarnog infantilizma i kritiku neofašističkih politika etničkih identiteta u kontekstu šire kritike negativnih društvenih učinaka na prvi pogled različitih, ali, u biti međusobno nadopunjavajućih ideologija neofašizma i neopopulizma. U radu se obrazlaže društvena potreba za kvalitetnijim javnim obrazovanjem značenja političke, medijske i religijske upotrebe i zloupotrebe »identitarnih pojmova« i »identitarne terminologije«. Rad se zasniva na kvalitativnoj metodologiji istraživanja značenja (i političke zloupotrebe) osnovnih pojmova u viktimologiji kao sto su recimo: »globalizacija nasilja« »država«, »državne granice« »kleronacionalizam«, »sekularizam« »politika predstavljanja«, »kultura«, »kulturni identitet«, »kultura sjećanja«, »kultura mira«, »kultura smrti«,  »religija«, »povratak religije«, »tradicija«, »vitalni nacionalni interes« itd. Insistira se na odvaganoj kritičkoj analizi povlaštenih strategija političkog apliciranja označiteljskih sistema i mehanizama 'razlikovanja' koji služe kao  epistemička osnova za obrazovanja pojmova, terminologije, taksonomija i klasifikacija prema kojima se ljudi dijele na »naše« i »njihove«. Zaključak je da bi se u normativnoj osnovi obrazovanja koje nam je potrebno u 21. stoljeću trebalo pozvati na odgovornost svih društvenih aktera  prema budućim naraštajima u kontekstu sve uočljivija medijske, ideološke i biopolitičke konkurencija za »status povijesne žrtve« davnih (i sasvim nedavnih) stvarnih i ideoloških  ratova koji su se vodili ili se još uvijek  vode, zapliću ili raspliću na Balkanu. 
7.
  • Basic, Goran, 1972- (författare)
  • Pomirenje i nepomirivost: Priče onih koji su preživljeli rat u Bosni i Hercegovini [ Reconciliation and implacability: Narratives of survivors from the war in Bosnia and Herzegovina ]
  • 2013
  • Ingår i: Place and Perspectives of Criminal Justice, Criminology and Security Studies in Contemporary Settings, Sarajevo University, Sarajevo, Bosnien och Hercegovina (20130516). - Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije, Universitet Sarajevo. ; s. 8-8
  • Konferensbidrag (refereegranskat)abstract
    • U ovom članku analizirana su prepričana iskustva 27 osoba koje su preživjele rat 1990-tih u Bosni i Hercegovini. Jedan cilj članka je da se analiziraju markeri pomirenja i nepomirivosti, a drugi cilj je opisati uslove za pomirenje koji se aktualiziraju u pričama preživjelih. Interaktivna dinamika koja je vladala za vrijeme rata povezuje pitanje poslijeratnog pomirenja sa ratnim godinama. Priče o pomirenju, nepomirivosti i uslovima za pomirenje ne oblikuju se samo vezano za rat u cjelini nego se povezuju i sa sopstvenim postupcima i osobnim postupcima drugih tokom rata. Priče o pomirenju postaju polje za razne verbalne konfrontacije između nas i njih – posebno distanciranjem od djelovanja drugih (njih) tokom rata. U pričama intervjuisanih osoba nepomirivost dominira, ali se ujedno tvrdi de je pomirenje moguće ako se ispune određeni uslovi. Ti uslovi su između ostalog pravda za žrtve rata, da počinitelj prizna krivično djelo i pokaže snažne emocije (na primjer kajanje i sram).
8.
  • Basic, Goran, 1972- (författare)
  • Pomirenje i nepomirljivost u pričama preživjelih poslije rata u Bosni i Hercegovini Reconciliation and Implacability in Narratives of Survivors after the War in Bosnia and Herzegovina.
  • 2015
  • Ingår i: Kriminalističke teme. Časopis za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije. - 1512-5505. ; 15:1-2, s. 75-96
  • Tidskriftsartikel (refereegranskat)abstract
    • Abstract in Uncoded languages Inspiracija za rad i problem(i) koji se radom oslovljava(ju): Ranija istraživanja poslijeratnih društava istakla su strukturalno nasilje sa pratećim procesima pomirenja. Autori su istakli važnost priča, ali se nisu fokusirali na priče o pomirenju niti su analizirali uvjete za pomirenje u poslijeratnim intervjuima. Ciljevi rada (naučni i/ili društveni): Cilj članka je analizirati markere pomirenja i nepomirljivosti kao i uslove za pomirenje koji se aktualiziraju u pričama preživjelih. Metodologija/Dizajn: Empirijski materijal za ovaj studij je prikupljen putem kvalitativnih intervjua izvršenim sa 27 osoba koji su preživjeli rat u sjeverozapadnoj Bosni i Hercegovini. Ograničenja istraživanja/rada: Interaktivna dinamika koja je vladala za vrijeme rata povezuje pitanje poslijeratnog pomirenja sa ratnim godinama. Rezultati/Nalazi: Priče o pomirenju, nepomirljivosti i uslovima za pomirenje ne oblikuju se samo vezano za rat u cjelini nego se povezuju i sa osobnim postupcima drugih tokom rata. Generalni zaključak: Priče o pomirenju postaju polje za razne verbalne konfrontacije između nas i njih – posebno distanciranjem od djelovanja drugih (njih) tokom rata. U pričama intervjuisanih osoba nepomirljivost dominira ali se ujedno tvrdi da je pomirenje moguće ako se ispune određeni uslovi. Ti uslovi su između ostalog pravda za žrtve rata, da počinitelj prizna krivično djelo i pokaže snažne emocije (na primjer kajanje i sram).
9.
  • Basic, Goran, 1972- (författare)
  • Priče bivših bosanskih logoraša: Rituali u koncentracionim logorima Narratives of Former Bosnian Detainees: Concentration Camp Rituals
  • 2014
  • Ingår i: Sigurnost urbanih sredina.  (”The Security of Urban Areas”), Sarajevo University, Sarajevo, Bosnien och Hercegovina (20140516). - Fakultet za kriminalistiku, kriminologiju i sigurnosne studije, Universitet Sarajevo. ; s. 145-146
  • Konferensbidrag (refereegranskat)abstract
    • Ovaj članak analizira prepričana iskustva bivših logoraša koji su kao civili odvedeni u koncentracione logore početkom rata u Bosni i Hercegovini 1990-tih godina. Cilj članka je opisati prepričane rituale socialne interakcije poslije vremena provedenog u logoru kao i identifikovati kako su te interakcije simbolično dramatizovane. U svojim pričama o zločinima i zlostavljanju u koncentracionim logorima, logoraši odbacuju postupke čuvara kao i taj naziv ‘logoraš’. Priče o ritualima sile i moći pokazuju da je prostor za individualizam u logorima bio veoma ograničen. Ipak, rituali otpora i statusa su naizgled, zajedno sa adaptacijom na uvjete u logoru, generirali prostor za povećanu individualizaciju. Imati malo kontrole i moć pružanja otpora naizgled je dalo logorašima osjećaj časti i samopoštovanja, naročito poslije rata. Njihove priče u današnjici predstavljaju jedan oblik nastavljenog otpora.
10.
  •  
Skapa referenser, mejla, bekava och länka
  • Resultat 1-10 av 12

Kungliga biblioteket hanterar dina personuppgifter i enlighet med EU:s dataskyddsförordning (2018), GDPR. Läs mer om hur det funkar här.
Så här hanterar KB dina uppgifter vid användning av denna tjänst.

 
pil uppåt Stäng

Kopiera och spara länken för att återkomma till aktuell vy